Uranak i ono sto posle (ne)ostaje ..

Prvomajski Uranak i ove godine tradicionalno je proslavljen na Jugovu. Nije bilo neke organizacije od strane gradske uprave, USS-a, NN vlasnika odmaralista ili nekog petog, ali uprkos izostanku bilo kakvog programa, okupio se vrlo veliki broj ljudi. Svi neophodni preduslovi bili su ispunjeni – pre svega lepo vreme i produzeni praznicni vikend. Cak je i trava pokosena, pa nismo morali da se borimo sa krpeljima, zmijama, gusterima i ko zna kojim zivuljkama !

Kamperi su poceli da dolaze vec u petak u ranim popodnevnim satima. Postavili su satore, poneli pivo, fudbalske i kosarkaske lopte ili neke druge rekvizite za rekreciju na, po opštem misljenju, najlepsem odmaralistu na podrucju grada. Sto bi se reklo ''na prvu'' se videlo da je raspolozenje u narodu odlicno. A zasto i ne bi bilo ?!

Medjutim, u nas Srba retko sta generalno moze da prodje na prihvatljivom civilizacijskom nivou. Vec uvece se videlo da pod uticajem alkohola dolazi do promena u uzavrelim hormonima omladine. Naravno, ima i pozitivnih i negativnih primera. Nazalost, ovih drugih mnogo više. Zaista je bilo lepo videti grupice tinejdzera, koji pevuze stare yu-rok hitove uz zvuke akusticne gitare. Ali, takodje, na nekim drugim mestima uzasavao je prizor namernog razbijanja staklenih flasa, vulgarnost u konverzicajama, sitne carke i tuce, na srecu ne u velikom obimu. Veseli kupaci i kupacice nisu primeceni.

Sledeceg dana, dakle, 1-og maja, moglo je da se vidi na kojem je nivou kultura naseg naroda. Nijedna kanta za smece nije ostala citava, razbijena je i vecina klupa, a na kosarkaškom terenu je cak iscupan i odnet najbolji kos za basket.

Milicija je vlasnici obliznje prodavnice posavetovala da zatvori objekat zbog prevelike guzve, a verovatno i zbog dolaska navijaca Partizana na mec sa Smederevom. Razbacane flase, kese i ostali otpaci na travi nisu nikakvo iznenadjenje posle masovnih skupova, ostaje samo da se vidi koliko ce jos da se ceka da neko to pokupi.

Treba napomenuti da je samo vikend ranije , na istoj lokaciji organizovan Moto-skup, ciji epilog ni priblizno nije bio ovako negativan, iako je na Jugovu bilo blizu hiljadu motorista i nekoliko hiljada posetilaca. Još jedan dokaz, da ne treba robovati predrasudama u vezi sa izvoristem nekulture i bahatosti.

Primitivisticka opcija, na žalost, i dalje je preovladjujuca. Njihov zivotni moto staje u kratak slogan: Kulturo, eve me, BRE !!